Crnogorski „Fond za solidarnu stambenu izgradnju“ zaključno sa ovom godinom izgradio je 2013 stanova, a zaposleni koji su rešili stambeno pitanje na ovaj način uštedeli su, u odnosu na prosečne tržišne cene stanova u Crnoj Gori, preko 68 miliona evra!
Prosečna cena kvadrata stana koji gradi ovaj fond je oko 700 evra, dok se tržišna cena u novogradnji kreće, zavisno od grada, između 1.000 i 1.600 evra.
Kako Danilo Popović, predsednik „Fonda za solidarnu stambenu izgradnju“, do sada su stanovi izgrađeni u gotovo svim crnogorskim opštinama. Osnivači ovog fonda, koji je ranije bio samo sindikalni, od 2008. godine su Vlada Crne Gore, „Savez samostalnih sindikata“ i „Unija poslodavaca“.
Način finansiranja „Fonda“ je takav da lokalne samouprave učestvuju tako što daju zemljište i oslobađaju plaćanja komunalija, što je oko 30 odsto učešća, drugi deo od oko 20 odsto učešća plaćaju poslodavci kroz doprinos od 0,7 odsto na bruto zaradu zaposlenih.
Popović kaže da „Fond“ zaračunava 10 odsto na građevinsku cenu i to su troškovi projektovanja, administracije i slično. U raspodeli stanova učestvuju institucije i preduzeća koji su članvovi fonda, a kojih je preko 1.500.
- Oni „Fondu“ dostavljaju spiskove zaposlenih koji su dobili stanove, na osnovu svojih rang-lista i odluka i mi tu nemamo nikakav uticaj. Veliki broj zaposlenih u gradskim upravama je dobio stanove preko „Fonda“ po izuzetno povoljnim uslovima. Osim što je cena skoro duplo niža od tržišne, oni imaju i učešće poslodavca, tako ih kvadrat košta oko 500 evra. Ostatak otplaćuju na rate podizanjem stambenih kredita – kaže Popović.
Trenutno se privodi kraju gradnja 140 stanova u Tivtu, od čega će 112 dobiti opština i javna preduzeća, a ostatak članice „Fonda“. Stanovi su, kako naglašava, izuzetno kvalitetni, a oni na severu Crne Gore imaju i centralno grejanje na drva ili mazut, poput stanova u Mojkovcu.
Popović dodaje i da se događa da pojedinci koji dobiju stanove iz „Fonda“ njih preprodaju po većim cenama.
- Prema mojim informacijama, to su uradili ljudi koji su pred penzijom, pa su za taj novac kupili neko imanje van grada na kome se pomalo bave poljoprivredom i stočarstvom, što je opet, u redu – kaže Popović.
I pod ovako povoljnim uslovima, stanovi „Fonda“ su nedostupni penzionerima sa niskim platama i nezaposlenim mladim bračnim parovima.
- Trenutno smo u pregovorima i ako uspemo to da realizujemo, oni će moći da rentiraju stanove po ceni od 1,5 evra po kvadratu, što bi bilo recimo oko 50 evra mesečno za stan od 35 kvadrata. Pri tome ne plaćaju porez ni održavanje stana, već je to briga „Fonda“. Pokušavamo i da animiramo Fond PIO i Ministarstvo rada i socijalnog staranja da učestvuju sa pola evra u ovoj ceni tako da bi taj iznos pao na oko 30 evra, što bi bilo dostupno i onima sa najnižim primanjima – zaključuje Popović.
Plužine dobar primer
- Kao izuzetan primer gradske uprave koja je rešila stambeno pitanje zaposlenima moram da pomenem Plužine i gradonačelnika Mijuška Vajagića, koji je ne samo obezbedio građevinsko zemljište i oslobodio „Fond“ plaćanja komunalija, već je opština platila i deo koji plaćaju zaposleni. Vajagić je na ovaj način planirao da reši i probleme kadrova u ovom mestu gde, recimo, imaju problem da dovedu i zaposle veterinara koji je neophodan ovom kraju – kaže Popović.
Lizing
„Fond“ je i onima koji nemaju mogućnost da podignu kredit kod banke omogućio da kupe stan, tako što je od holandskog fonda DIH uzeo 5,6 miliona evra pod povoljnim uslovima i taj novac koristi za davanje stanova na lizing i trenutno je takvih, kaže Popović, oko 160.
