Kuća ili stan ne kupuju se svaki dan a otplaćuje se godinama. Kolika je muka kada tu nešto nije u redu i ima problema, najbolje znaju oni koji su prevareni. Podaci govore da ih je u Srbiji više od 20.000, a samo u Novom Sadu oko 3.000. Većina njih su žrtve nesavesnih investitora ili prodavca. Zgrade i kuće koje su redovno plaćene nikada nisu sazidane ili su nekretnine prodate po nekoliko puta. Ali, od pre godinu i po, otkada kod nas rade javni beležnici u čojoj je nadležnosti overe ugvora a i brojne provere, oni koji se odluče da podignu kredit i kupe nekretninu s velikom dozom sigurnosti mogu da veruju da će u njoj živeti ili je izdavati.
U Komori beležnika kažu da je, zahvaljujući njihovom radu, sigurnost svakako povećana. Beležnici ne „pretrče” podatke o nekretninama iz centralnog registra kao što su to radili kupci ili njihovi advokati, već im pomno provere – oni za tačnost podataka garantuju ličnom imovinom. Već ta činjenica je dovoljna da ih natera da otvore četvoro očiju kada proveravaju vlasničke listove. Zato kupci nikako ne treba da žale za novcem koji ostavljaju beležniku. A tarifa za te usluge zavisi od vrednosti nekretnine. Racimo, za kupovinu kuće ili stana u vrednosti od 50.000 evra mora se za overu kod beležnika obavezno izdvojiti 22.500 dinara.
Vlasnici agencija za promet nekretnina dugo su se žalili na slab promet. Kriza i besparica učinile su svoje tako da se u tako kratkom periodu teško može reći da beležnici utiču na povećanje broja transakcija zbog veće sigurnosti. Pomaka nabolje ipak ima.
Tako u agenciji „Solis” kažu da su beležničke provere donele boljitak. Izvršni direktor Dragan Rabatić objašnjava da je, zahvaljujući proverama beležnika, prodaja podignuta na ozbiljniji nivo. Vlasnička dokumen-
tacija prodavca detaljno se proverava. Kada se radi o kupovini nekretnine od investitora koja je tek u fazi gradnje, pažljivo se proveravaju građevinske dozvole, spratnost i slično. Jedna od bitnih novina na koje beležnici obraćaju pažnju je kupovina nekretnine koju poseduju bračni drugovi kao zajednički stečenu imovinu. Ona se ne može otuđiti ako oba supružnika ne daju saglasnost. Tek kada se dobije ta potvrda, moguća je prodaja, odnosno overa u beležničkoj kancelariji.
U Srbiji su pale kamate na stambene kredite, a i cene većih stanova. Za one koji imaju novca ili su kreditno sposobni izgleda da je prava prilika da kupe nekretninu kakva im odgovara. U „Solisu” kažu da je tržište prezasićeno trosobnim i dvoiposbnim stanovima iz starije novogradnje. Čak ni lokacija tu ne igra značajniju ulogu, a cene se u Novom Sadu kreću od 700 do 850 evra za kvadrat.
Nada u obeštećenje
Oni koju su stan kupili pre 1. septembra 2014, kada su beležnici počeli da rade, a prevareni su, pomoći nema. Mogu se nadati da će se sudski postupci ubrzati te da će eventualno biti obeštećeni. Za mnoge je i to teško. Pojedini investitori su proglasili stečaj, a imovine iz koje bi se poverioci, gde spadaju i kupci nikad izgrađenih stanova, namirili – nema. Pojedini preduzimači su umrli i kupcima je često ostao samo plac a ponegde ni to, već samo rata kredita za stan u koji su i sami svesni da se nikada neće useliti.
