Posle nekoliko godina stagnacije, cene stanova počele su da rastu. U velikim gradovima nekretnine na dobrim lokacijama poskupele su i do 30 odsto za godinu dana. Stručnjaci kažu da je oporavak tržišta odnos zdrave ponude i tražnje i da nema opasnosti od lažnog rasta i pucanja tržišnog balona.
Kada je tražnja veća od ponude, onda i cena raste. Ta zakonitost nije zaobišla ni tržište stanova posebno u većim gradovima. Više faktora uticalo je na rast cene stanova, bilo da je reč o korišćenim ili o novim stanovima.
- S obzirom na to da se u ovom trenutku grade pre svega kvalitetniji stanovi, dakle stanovi namenjeni klijenteli koja ima više novca. Kako se takvi stanovi grade, i mnogo luksuzniji i kvalitetniji, direktna posledica toga je i viša cena prosečnog kvadratnog metra - objašnjava Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta Beograd.
U Privrednoj komori smatraju da je situacija sa cenom kvadrata na periferiji drugačija, gde je najveća stopa sive gradnje u poređenju sa centrom Beograda.
Takođe, sve je manje dobrih majstora jer godinama nije bilo interesovanja za građevinske zanate.
- U svim segmentima građevinarstva, od izrade konstrukcije do završnih instalaterskih radova, cena radne snage u Srbiji je porasla. Oseća se nedostatak, pre svega zato što Evropa traži radnu snagu - kaže Aca Popović iz Privredne komore Beograda.
Jeftiniji stambeni krediti
Šta se u međuvremenu desilo kada je reč o uticaju stambenih kredita na stanogradnju? Na primer, u novembru 2016. te stambene pozajmice bile su 385 milijardi dinara. Krajem 2017. plasmani su opali čak za tri milijarde dinara.
U 2018. godini stambeni krediti počeli su da rastu, pa je vrednost stambenih pozajmica sada 403 milijarde dinara ili za oko 185.000.000 evra više nego u poslednjih nekoliko meseci.
- Pre tri, četiri godine imali ste situaciju da vam je odnos kursa dinar-evro bio 125 dinara za jedan evro. Sada je odnos 118 dinara. Samim tim naša kupovna moć je porasla, kreditno smo sposobniji i možemo lakše da se zadužimo i samim tim kupimo nekretninu - pojašnjava Aca Popović.
Ako je veća tražnja od ponude postavlja se pitanje – ko utiče na tražnju i kojim novcem? Do pre nekoliko godina kamate na oročenu deviznu štednju bile su i do nekoliko procenata. Kako je dinar ojačao, a te kamate pale ispod pola procenta godišnje, ljudi su počeli da kupuju stanove, adaptiraju ih i izdaju na jedan dan.
U Agencijama za promet nekretnina kažu da na tražnju utiče i veliko naseljavanje Beograda doseljenicima iz manjih gradova. Oni traže stanove u centru grada gde je ograničena prodaja.
Ako bi se vlasnici odlučili da prodaju stan u centru Beograda i kupe najčešće bolji a jeftiniji u prigradskim opštinama onda bi se i promet povećao.
