Gradski sekretar za finansije Slobodan Milosavljević demantovao je danas da su pojedini Beograđani dobijali rešenja za porez na imovinu uvećana i do 300 odsto tvrdeći da se apsolutno poštuje gradska odluka da nijedno poresko rešenje nije uvećano više od 80 odsto u odnosu na prošlogodišnje.
"Odluka o porezu za 2014. prema kojoj nijedno poresko rešenje ne sme biti uvećano više od 80 odsto se poštuje, kao što se poštuju kriterijumi za utvrđivanje osnovice za oporezivanje, a medijski napisi koji navode uvećanje od 300 odsto su netačni", rekao je Milosavljević dodajući da je to ugrađeno u sistem oporezivanja.
Kako u Beogradu ima 750.000 poreskih obveznika, Milosavljević ne spori da su greške u pojedinačnim slučajevima moguće, ali je uveren da su, ako ih je i bilo, do sada verovatno ispravljene ili je u toku postupak ispravke.
"Tvrdim da nijedno rešenje, osim možda nekih grešaka u pojedinim slučajeva ne sadrži iznos veći od 80 odsto u odnosu na prošlogodišnji porez", rekao je Milosavljević i dodao da su poreska rešenja do početka maja uručena svim građanima u svih 17 opština u Beogradu.
Komentarišući navode o enormno uvećanim rešenjima, on kaže da je u medijima pomenut slučaj vlasnika trošne kuće na Dedinju, kome je za ovu godinu stiglo rešenje na 80.000 dinara poreza na imovinu, dok je prošle godine platio 14.000.
Gradski sekretar ističe da mu nije poznato da li su ti podaci koji se pominju u medijima dobijeni od vlasnika kuće, niti da li je dobijena saglasnost za javno objavljivanje tih podataka u skladu sa zakonom ili ne.
On, međutim, objašnjava da se u konkretnom slučaju radi o vlasniku kuće Jovanu Milosavljeviću, da je on prošle godine bio obavezan da plati 14.929 dinara na ime poreza na svoju kuću, dok je za ovu godinu njegova poreska obaveza utvrđena na iznos od 26.872 dinara, kaže i da je on to platio u celini i ođednom i da je netačno da se žalio poreskoj upravi na rešenje.
Gradski sekretar još navodi da je Beograd, kao i drugi gradovi u Srbiji, odredio 13 zona na teritoriji grada i da je cena kvadratnog metra nekretnine određena zavisno od toga gde se zona nalazi.
Od toga, kako je naveo, najviše zavisi konačan obračun poreza na imovinu, mada se, dodao je, pri obračunavanju poreza uvažava i starost objekta, pa amortizacija po tom osnovu ide do 40 odsto procenjene vrednosti, a na osnovu cene kvadrata utvrđene po zonama.
Porez još može biti smanjen i zbog činjenice da li građanin živi u određenom stanu ili ne, pa ako živi na adresi onda se poreska osnovica umanjuje za još 50 odsto u odnosu iznos nakon umanjenja amortizacije, a ukoliko ne živi nema umanjenja.
Podsetio je da građani koji sumnjaju da je došlo do greske prilikom obračuna poreza koji im je utvrđen mogu to da provere u područnim jedinicama Poreske uprave u svih 17 opština, te da mogu da se na takvo rešenje žale.
Konstatovao je da je stepen naplate poreza zadovoljavajući i da ne odstupa u odnosu na prethodne godine, te da najveći broj građana tu obavezu izmiruje kvartalno plaćanjem na četiri rate.
Ima, istina, i prema nazvaničnim procenama oko 15 odsto građana koji ne plaćaju porez na imovinu, ali takvi najčešće svoju imovinu nisu ni prijavili, dodao je Milosavljević.
