Prosečna cena zakupa stana u Španiji porasla je u prošloj godini na 8,2 evra po metru kvadratnom, u proseku, što predstavlja rast od 15,9% u odnosu na 2015. godinu.
Najveći rast, posmatrano po gradovima, zabeležen je u Valensiji gde je iznajmljivanje stana poskupelo 20,3 odsto. Slede Barselona i Madrid, sa rastom cena za 16,5%, odnosno 15,6 odsto.
Posmatrano po regijama, najveći rast cena zakupa bio je u Kataloniji 26,8 odsto. U Madridu su vlasnici prošle godine iznajmljivali stanove 18% skuplje nego 2015. godine, a na Balearskim ostrvima za 13,8 odsto.
Što se tiče cena po kvadratnom metru, Barselona je postala najskuplji španski grad za postanare. Prosečna cena iznajmljivanja stana u glavnom gradu Katalonije iznosi 17,9 evra po kvadratu. Madrid je na drugom mestu sa prosečnom cenom 14.4 EUR/m2, zatim San Sebastijan sa 13,6 evra po kvadratnom metru.
Najjeftiniji zakup je u Avilji i Orenseu gde iznajmljivanje stana košta, u proseku, 4,3 evra po kvadratu.
Zabranjena izgradnja novih hotela u gradu
Gradske vlasti Barselona su zabranile izgradnju novih hotela u gradu kako bi mogli kontrolisati kolone turista, koje, po njihovim rečima, prete da “uguše” jednu od najpopularnijih destinacija Evrope.
Prema novoj uredbi, hoteli, agencije za izdavanje stanova i druge organizacije koje se bave izdavanjem soba za turiste dobijaće nove licence za ograničen broj soba, i to na obodima grada. Nove licence za hotele u centru grada neće biti odobravane, čak i ako dođe do zatvaranja nekih hotela.
Poznata po bogatom kulturnom i istorijskom nasleđu, prestolnica Katalonije godišnjeostvari 17 miliona noćenja. Međutim, lokalno stanovništvo ima bezbroj pritužbi na turistički “bum”, počevši od primedbi na ponašanje mladih inostranih gostiju do nedostatka smeštaja, što je podstaklo rast cena najma.
Procenjuje se da su, svakodnevo, samo jedna trećina ljudi koji se nalaze u Barseloni stanovici grada.
“Oduševljeni smo činjenicom da toliko mnogo ljudi želi posetiti naš grad, ali sada je u pitanju sam grad kojem se svi dive. Potrebno je to sve regulisati i svesti na pravu meru”, kaže Janet Sanz iz Odeljenju za urbanizam i građevinske poslove. “Polovina turističkih smeštajnih kapaciteta Barselone je koncentrisano na 17% gradske površine. Sada smo u situaciji da se pojedini kvartovi prazne jer građani ne mogu plaćati tako velike stanarine”, objašnjava Janet Sanz.
Barselona je peti grad u Evropi po broju turističkih noćenja, nakon Londona, Pariza, Berlina i Rima.
Ada Colau, levičarski gradonačelnik Barselone već je 2015. godine uvela moratorijum na izdavanje novih dozvola za izgradnju hotela, a najnovija odluka je nagoveštaj većeg sukoba sa industrijom turizma.
Manel Casals, generalni sekretar Udruženja hotelijera Barselone je rekao da gradsko veće “demonizuje” industriju turizma. “To neće rešiti ni jedan problem, samo će naštetiti ekonomskom rastu i gradu u celini”, rekao je on, dodajući da je stvarni izvor problema izdavanje jednodnevnih smeštaja preko onlajn platformi, poput Airbnb. Udar na hotele nema smisla, zaključuje on.
