Cene stanova i kuća u stalnom su padu. Svi koji su bez krova razmišljaju o tome kako da stignu do vlasništva nad što više kvadrata uz što manji trošak.
Oni koji imaju ušteđevinu ili su novac nasledili i gotovo zatvorili finansijsku konstrukciju pa im do potrebne sume fali još nekoliko hiljada evra, pitaju se šta im je bolje – da uzmu stambeni kredit ili gotovinski.
U prvom slučaju kamata je manja, ali su troškovi veći, a drugom je obrnuto. To znači da svako, od slučaja do slučaja, treba da se preračuna i vidi šta mu se više isplati.
U nekim slučajevima će i sama potrebna suma budućem dužniku rešiti problem. Većina banaka odobrava stambene kredite za sume od 10.000 evra pa naviše. Zato se klijentima, kojima su potrebne manje sume, preporučuje da se odluče za gotovinski kredit – dinarski ili indeksiran u evrima.
Dakle, onima kojima je potrebno manje od 10.000 evra dilema je rešena, ali šta da rade klijenti kojima je potrebno nešto više novca i kakva je tu računica?
Banke nude indeksirane stambene kredite po kamatama koje su pale i ispod pet odsto. Recimo, za zajam od 10.000 evra i kamatu od 4,29 odsto mesečna rata je 62 evra, a klijent banci, posle 20 godina plaćanja, vrati 14.900 evra. Međutim taj zajam vuče i druge troškove jer je potreban depozit ili učešće od 30 odsto, a tu je i trošak za osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita od bar 200 evra.
Slede založna izjava – 20.160 dinara, pa 30.240 dinara za ugovor o kupoprodaji, potom 40 evra za individualno osiguranje, 100 evra se plaća usluga procene vrednosti nekretnine, te 20.000 dinara za taksu za upis hipoteke. Uz to, potrebno je platiti i nekoliko manjih troškova – za menicu 50 dinara i izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije 246 dinara. Proizlazi da je za stamebeni kredit dodatni trošak 500 evra.
Za gotovinski kredit od 10.000 evra, uz fiksnu kamatu od 6,5 odsto potreban je depozit od 30 odsto. Troškovi obrade kredita su 0,5 procenata sume ili 50 evra, potrebna je i menica od 50 dinara i izveštaj Kreditnog biroa od 246 dinara. Za 120 meseci klijent plaća ratu od 113 evra i vrati banci 13.927 evra. Računica kaže da oni koji se odluče na gotovinski kredit plaćaju veću ratu, imaju kraći rok otplate i manje druge troškove. Zato je pre konačne odluke potrebno sve dobro proračunati. Osnovno pravilo je da se izabere rata koja odgovara mogućnostima klijenta jer je za svaki kredit najbitnije da se vrati, i to na vreme.
